18.11.2014.

Foo Fighters - Sonic Highways #recenzija

Roswell
2014


Ako se uzme u obzir način na koji sniman ovaj album kao i dokumentarac koji ga prati, onda sa pravom bi moglo da se kaže da su Foo Fighters napravili još jedno remek delo. I uspeli su, ali to remek delo je mnogo slabije od nekih drugih u njihovoj karijeri. ’Sonic Highways’ obiluje prelepim aranžmanima, inovativnim solažama, inspirativnim tekstovima...
Ali što se tiče samih pesama, na žalost sve smo to već čuli i ranije.

Osam numera u osam različitih studija, sa samo sedam dana da svaka od njih bude snimljena. Deluje kao neverovatan zadak ali Fighters-i su uvek korak ispred svih, tako i ovog puta. Muzički ovaj album je savršenstvo dok problem nastaje u vokalima Dave Grohl-a, koji nije neki pevač kako sam kaže i moraćete se složiti sa tim. Njegova vokalna rešenja za ovaj album su ono što najviše smeta prilikom slušanja.
Od osam pesama na ploči četiri su sasvim solidne dok je druga polovina blago rečeno dosadna.
Uvodna „Something From Nothing“ je nešto kao standard u repertoaru Foo Fighters koja uvek ide kao prvi singl. Možda sporija nego obično („Best Of Me“, „All My Life“) ali tu je prepoznatljiv bridge sa dranjem, odličan rif i naravno refren koji se lako pamti. Na žalost ovo je možda i najbolja pesma na izdanju, svaka čast za Stewie Wonder inspiraciju tokom strofa - to je nešto što izdvaja ovu numeru od svih koje su do sada snimili.
Sledeća „The Feast and the Famine“ energična, brža od uvodne, takođe nešto što smo već čuli od njih (preslušati album ’There is nothing left to lose’). Svakako veliki hit na predstojećoj turneji će biti „Congregation“, sporijeg ritma ali sa fantastičnim, emotivnim refrenom i naravno prepoznatljivim Grohl bridge-om.
What Did I Do / God as My Witness“ je možda i najčudnija jer je sastavljena od dve pesme koje zapravo ništa i nepovezuje. Klasična rock numera bez ikakvih pretenzija.
Outside“ je možda i poslednja o kojoj vredi raspravljati, sporija u početku sa dobrom nadogradnjom do moćnog refrena i izuzetne solaže.
Najviše u pop maniru je „In the Clear“ dosta slabija od ostatka materijala, može se reći veoma nemaštovita pesma. Spora „Subterranean“ će možda nekima biti dobra ali ona je samo još jedna koju su Foo-ovci snimili mnogo davno i ne dodaje ništa novo ovoj ploči. Lepa bi bila kao instrumental „I Am a River“ ali sa pevanjem Grohl je vodi u sličnom žanru kao i prethodnu. (čuti „Walking After You“ npr.).

Ni gosti na svakoj od pesama nisu doprineli da doživljaj ove ploče bude pozitivniji nego što jeste. Izdvajaju se Rick Nielsen u „Something From Nothing“ i Joe Walsh u „Outside“, kao i Zac Brown na „Congregation“.

’Sonic Highways’ je slab album za prosečnog Foo Fighters obožavatelja. Možda je problem što je prethodni „Wasting Light“ bio pravo remek delo pa su naše granice očekivanja podignute baš visoko. Takođe je i problem što je prošlogodišnji projekat ’Sound City: Real to Reel’ bio tako jebano dobar. A možda je i problem što je Grohl u međuvremenu snimao i sa RDGLDGRN, Zac Brown Band, Ghost, Tenacious D, Kristeen Young i to je samo spisak za poslednjih par godina. 

Нема коментара:

Постави коментар