Lamb Of God - VII: Sturm und Drang #recenzija

Nuclear Blast
2015

Novi Lamb Of God album 'VII: Sturm und Drang' sedmi u njihovoj karijeri  donosi neke novine u njihovom zvuku. Nisu se prodali i snimili ("Enter Sandman" npr.) ljigave, jeftine metal hitove, samo su malo ozbiljnije radili na nekim pesmama. Nisu više klinci željni dokazivanja, mnogo toga lošeg se desilo ovom bendu i ovo je vrlo važan album u njihovoj karijeri.  'VII: Sturm und Drang' je mračan ali ne preterano besan već dosta snažan.

Prva polovina albuma je u tom novom pravcu. Nije to neki novi Lamb Of God, sve je na svom mestu samo pesme imaju drugačiju energiju. "Still Echoes" strašno jaka, brutalno dobra, hit kakav samo Lamb Of God mogu da snime. „512“ je isto tako posebna, dosta mračnija, dvolična, od sporijeg početka preko izuzetno dobrog rifa do maestralne završnice... Randy Blythe u njoj prosto briljira!

„Overlord“ je pesma o kojoj se najviše pričalo. Blythe je izjavio da je bilo krajnnje vreme da zapeva, poznat po fantastičnom vrištanju (dranju) ovog puta postao je pevač sa odličnim emocijama. Sama pesma ima malo Alice In Chains/southern-rock uticaja u svom prvom delu, drugi je klasični Lamb Of God.

Još jedan koja se ističe je „Embers“ brza, žestoka, najviše posebna jer je gost Chino Moreno iz Deftones a on sve čega se dohvati pretvara u zlato.

Zadnja trećina albuma je svakako za stare Lamb Of God fanove. Ubitačna "Anthropoid" i najbrža "Delusion Pandemic" su snimljene da pokažu po čemu su Lamb Of God poznati.

Za kraj je ostavljena nešto drugačija "Torches". Sporija, još jedna sa čistim pevanjem ovog puta od Greg Puciato-a iz The Dillinger Escape Plan koji je još jedan gost na ovoj ploči.

Veoma zanimljiv album. 'VII: Sturm und Drang' deluje kao da bi mogao da se svidi i onima koji nisu obraćali pažnju na Lamb Of God. Jedno od ovogodišnjih izdanja koje morate preslušati.