Yellowcard - Yellowcard #recenzija

Hopeless Records
2016

Dobro je što je ovo poslednji Yellowcard album. Na žalost, ovo je bend koji je odavno izgubio smisao i godinama se provlačio sa nekoliko dobrih pesama. Njihov deseti album nazvan je jednostavno ’Yellowcard’ i samo je još jedan u nizu promašaja u njihovoj karijeri.

Kako je ovo nekada bio dobar bend! Puni energije, odličnih rifova, tekstova koji kao da su pisani o događajima iz vašeg života. Onda su počeli sebe ozbiljno da shvataju, nada za svetskom slavom ih je sputala u pravljanju kvalitetne muzike.

Sa novog albuma jedino se izdvaja "Rest in Peace" koja ga otvara i odabrana je za prvi singl. Prepoznatljiv Yellowcard zvuk sa autentičnim vokalom Ryan-a Key-a. Možda zbog razloga kome je namenjena ali "Rest in Peace" ima veoma tužne tonove. Šteta što i ostatak albuma ne održava isti kvalitet.

'Yellowcard' album ima malo moderniji pristup u nekim pesmama ali provereni rock zvuk (može da se kaže) dominira. "What Appears" dvolično spaja čvrst zvuk sa laganim uvodom. "Got Yours" je gitarski orjentisana i jedna je od bržih na ploči. "The Hurt Is Gone" je veoma alternative-rock i malo odudara od onog što smo navikli od Yellowcard. Sa "Empty Street" su pokušali da dodaju još malo rock energije ali bezuspešno.

"A Place We Set Afire" je klasičan pop-punk zvuk (čuli smo to već previše puta). Balada "Leave a Light On" svakako ne donosi uzbuđenje a "I'm a Wrecking Ball" kao country/balada nije nešto što bi trebalo da se nađe na Yellowcard albumu.

Bilo je zadovoljstvo slušati Yellowcard svih ovih godina. Svaki album je dao barem nešto dobre muzike, neki više, neki manje. Poslednji ne pruža previše ali to niko više i ne traži od njih.